​Posetili smo jedinu fabriku veštačkih beba na svetu

Oval članak je prvobitno objavljen na VICE Spain

Možda izgledaju kao prave bebe, ali naravno da to nisu. Bebe klonovi su hiperrealistične lutke napravljene od silikona vulkanizovanog platinom – istog onog materijala koji se koristi u nekim operacijama estetske hirurgije. Iste su visine i težine kao bebe stare svega par meseci, a i izgledaju tačno tako.

Jedina fabrika na svetu u kojoj se prave takve lutke se nalazi Baskiji, istorijskom regionu u Španiji – u gradu Lejoa, nekih 15 minuta od Bilbaa. „Kao kompanija, može se reći da smo praktično jedina ovakva na svetu. Ima umetnika koji prave ovakve lutke u kućnoj režiji, ali mislim da ih samo mi masovno proizvodimo", objašnjava Kristina Iglesijas, katalonska direktorka fabrike Klon. Ova kompanija je osnovana pre sedam godina, kao radionica za specijalne efekte, ali tek 2013. su lansirali brend Beba klonova.

Umetnica, i sada distributerka ovog brenda u Španiji, Silvija Ortiz, je ta čija je ideja bila da prave ove hiperrealistične lutke. „Kada mi je Silvija prvi put pričala o silikonskim bebama, meni je to bilo stvarno uvrnuto. Nisam mogla da razumem zašto bi iko pravio te lutke. Ali onda sam shvatala da bi mogle da se prodaju, i odlučila sam da počnemo da ih pravimo. Ipak, želela sam da se ističu i da budu naprednije od onih kojih već ima na tržištu", priseća se direktorka fabrike Klon. Kristinina istinska strast i ono za šta se školovala jesu specijalni efekti: „Koristimo iste tehnike koje bismo koristili za tela na filmu, samo su lutke smanjene na veličinu bebe", objašnjava ona.

Kristina ostaje pri tvrdnjama da, uprkos sličnostima, Bebe klonovi nisu preporođene – realistične lutke od vinila koje se često koriste kao zamena za pravu decu. „Slikonske bebe nisu preporođene bebe, zato što nisu ponovo rođene. Naša je jednostavno lutka koja je napravljena da bi je neko imao. Mi nismo materica, mi smo fabrika", pojašnjava ona.

Mala radionica broji 10 zaposlenih, uključujući i Silviju i Kristinu. Svaki radnik ima sopstveni sto i sav potrebni materijal da radi na svakoj fazi proizvodnje. „Prvi korak je najkomplikovaniji i iziskuje najviše vremena. Počinjemo tako što izvajamo skulpturu od veoma tvrdog plastelina, što nam omogućuje da vajamo detaljnije. To traje otprilike dva meseca".

Kada skulptura bude gotova, pravi se kalup od kombinacije fiberglasa i aluminijuma kojim može da se izlije oko 100 primeraka. „Ali posle nekog vremena, materijal počinje da se troši. Takođe nam poprilično dosadi da radimo na jednom te istom modelu. Mi smo ljudi, a ne mašine", kaže Kristina. Vreme koje je potrebno za čitav proces proizvodnje Bebe klona je tri meseca.

Iako se prave serijski, lutke Beba klonova nisu identične. Poslednja faza izrade je oslikavanje – tada svaka dobija posebne odlike zbog kojih se razlikuje od svojih sestara i braće. „Boja kose, njihove oči, kao i pol, zavise od potreba klijenata. „Često dobijamo i specifičnije zahteve – da beba ima neki prirodni beleg ili mladež na određenom mestu, na primer. U nekim slučajevima, daju nam fotografije svoje dece kada su bila bebe, da bismo napravili kopiju. To je kao trodimenzionalna fotografija. To je meni zaista ljupko", smeši se Kristina. Ono što je zajedničko svim lutkama je kosa, koja se pravi od mohera, zato što je glatka i izgleda da je slična ljudskoj.

Cene takođe variraju i zavise od modela. Standardan model od prefabrikovanog kalupa košta oko 1.190 evra (921 funtu). Postoji i verzija Bebe klona koja pije i piški, koja košta dodatnih 300 evra (232 funte). Realne kopije beba iz fantastike – kao što su one iz "Avatara" i "Grdane" – koštaju oko 2.500 evra (1.935 funti) i 1.800 evra (1.393 funte), time redom. „Sve unutrašnje delove po meri pravi inženjer. Beba mrda ustima, sisa cuclu i diše. Jedini problem je u tome što taj model ne sme da se pokvasi, zato što radi na baterije, za razliku od onih modela koji smeju da se kupaju", kaže Kristina.

„Postoje dve vrste kupaca: kolekcionari koji ih kupuju po fabričkoj ceni i oni drugi, koji ih modifikuju. Ovi drugi kupuju Bebe klonove pravo iz kalupa. Onda ih oslikavaju i spremaju za prodaju kolekcionarima", objašnjava Kristina. Mnogi kolekcionari žele da im komade oslikaju određeni umetnici, pod uslovom da neki od njihovih detalja ne mogu da se izvedu fabrički", dodaje ona.

Silikonskim bebama nije neophodna posebna pažnja – još i manje kada su izložene u staklenim vitrinama, što je uobičajena praksa među kolekcionarima. U tim slučajevima, „Očistiti ih jednom godišnje je dovoljno. Ali ako ih izvodiš u šetnju i oblačiš ih, onda bi bilo razborito čistiti ih na svaka dva meseca". Ako se sa njima dobro postupa, Bebe klonovi mogu da traju i do 30 godina.

U ovom trenutku, Kristinini zaposleni najveći deo vremena troše na brend Beba klonova. Silivija deluje pomirena sa činjenicom da budžeti u filmskoj industriji više nisu onoliki koliki su nekad bili: „Subvencije za filmove su začajno umanjene, i projekti se stalno otkazuju. Ovih dana mnogo vremena posvećujemo lutkama, kao i prostetici, za koju koristimo isti ovaj materijal".

Lutke iz Lejoe su dospele na sve četiri strane sveta. Najveći uzvoznik Beba klonova su Sjedinjene Države, ali lutke su došle i do Australije, Japana, Kolumbije, Brazila i naravno, do mnogih evropskih zemalja. „U Španiji se kolekcionarstvo ovih lutaka smatra za poprilično čudan hobi. Međutim, u drugim zemljama ima ljudi koji prepoznaju njihovu umetničku vrednost", kaže Kristina dok me ispraća, noseći lutku u naručju.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu